Osnovna škola Hrvatski sokol Podgajci Podravski

Ovdje možete pročitati tekst monodrame koju će na smotri "Lidrano 2009" izvesti učenica Iva Majdenić. Monodramu je napisala učiteljica Dubravka Stanić.

Da Vinčijev kod (monodrama)

Prolazim ja tuda i viđem nakaku dečurangu, čujem larmanje, pa reko da viđem štaje, kaki je opet vašar? A da vam baš do kraja budem iskrena, voljim ja malo podivaniti, čuti jel ima šta novoga i zato sam navrnila ovamo. Nisam ni pozdravila pa faljen Isus!

Ni danas lako biti ni učitelj ni učenik. Deca se danas rađaju s malom maturom SVI, a ne samo Zagorci. A učitelji; dobro moraju paziti da ne bi uvredili koje dete, povredili njegovu osobu, pa će onda imati traume....

Neki dan došla naša Ana k meni s nekakvom knjižurinom pod pazuvom. Ona vam ide u srednju školu. Kažem ja njoj: "Kad ćeš to, dete, pročitati? Šta piše u toj knjigi?"

Kaže ona meni: " Teto, ta se knjiga zove "Da Vinčijev kod", znaš ko je Da Vinči?"

Znam, učila sam ja u školi o njemu. To je onaj slavni talijanski slikar, što je nariso Isusovu Zadnju večeru. Imam ja njegovu "Zadnju večeru" u ormaru. Ona na veruje, a ja u ormar pa najdem tu draperiju i sad viđite: (pokazati našlinganu krpu). To je natrukovala strina Reza Palkina mojoj mami još kad je divojka bila i onda je mama našlingala plavim šlingulom.

Da se knjiga zove Da Vinčijev bod, to  bi svatila, ali kod, šta je to kod, ajde da se knjiga zove KOD Da Vinčija, ajde-de, to bi imalo smisla, ali KOD??? To se sigurno neko zabunio. Kažem ja Ani, ta se knjiga mora zvati DA VINČIJEV BOD: Kaže moja Ana da je knjigu napiso neki Englez, Amerikanac, šta li je - DEN BRAUN. E sad mi je jasno, kažem ja, pa kažite, moljim vas, kad su engleske žene šlingale, ko što smo mi Šokice šlingale, a kaki je sve bodova bilo, ja ću vas naučiti.

Gleđite, ovu KUVARICU, to se kaže šlinganje po niti. Mi te našlingane kujinske krpe zovemo KUVARICE. Udeje se šlingul u iglu i ubada po niti. TO se kaže BOD PO NITI. A sad ću vam kazati čija je to KUVARICA. Ma to je bake Marice ANTARABINE. Da, kuća njim se zove ANTARABINA. Najprije su njim se tako sprdali u selu, a sad se njiovi ne ljute, kad ji tako zoveju... A sprdali su njim se zato, što ka se je iz nekaka rata vratio njiov ded Stepica, pravio se da je zaboravio rvacki, pa kad je krpo ogradu oko dvora, divanio je AJNC TARABA, CVAJ TARABA, AJNC TARABA, CVAJ TARABA i tako ji osto ANTARABA. A kad seje čekićem lupio po prstu, mošte misliti kako je onda zno rvacki. A potlam kad ga je ljutnja prošla, pevali su mu u kolu: Služi cara mladi Antaraba, a čekićem lupa kao baba, a on je njima ovako odgovarao: "Nema cveta što je visibaba, ni bećara što je Antaraba, ajn - cvaj - draj, ajn - cvaj - draj".

Al kud sam se ja zapripovedala, ma tela sam vam još kazati kaki je bodova bilo.

Evo na ovoj se KUVARICI lepo viđe kako se ispunjavalo. Glete, kako su te ruže lepe crvene, a lišće zeleno, sve ko da progovara. Meni je taj bod najlepši. Ma trebalo je to, svetu dragi, nabockati iglom, tako sitno. Vredne su bile te naše stare žene. Ma na svakom zidu u kujini bila je najmanje po jedna KUVARICA.

A viđite ovu. Šta piše na njoj. Ovaj je isti - istovetni Mirkoš Šupandikin. Gle kako se isprsio, ko da je prvi gazda u selu, zna se tako praviti, a da mu viđete dvora, štalu, svinjake, ni za kazati, ne moš koraciti od kojekaka andraminja. A ni bolja ni njegova Francena. Samo rep na krste, pa od kuće do kuće.

Ja ne voljim nikog ogovarati, al što je - je. Ovo, što ću vam sada kazati, nek ostane med nama.

Volji Franca Šupandikina malo dublje pogledniti u polić, pa se onda zašikava po dvoru, ne stigne ni južinu skuvat, ni dvora pomesti, ni na večernicu na krunicu. Bog zna, jel, ta zna di su joj patrice? Al, baš mene briga, ja samo kažem šta ne valja.

Al šta sam ja ono tela kazati, što mi volja, da pripovedala sam vam o bodu. Evo viđite, na ovoj KUVARICI žena je radila KRSTAKE - tako se zove taj bod (pokazati primjer). S krstakima je najbolje znala šlingati teta Vera i teta Malčika Amerikančeva. One su ko iz bolje kuće. Starotac im je bio u Ameriki, pa dono malo dolara, pa su njiove žene više znale od drugi. A kad su ga pitali kako izgleda dolar, on je ovako pokazo...

E, šta je bilo zgodno, kad je njiova mlada snaša Božica rodila žensko, pa nadela ime SARA. Mal nisu u sivo nebo skočile, jel kod nas se u selu kaže, kad je ženska neuredna: zamazana, zalupana --- ko sara. (Misli se na čižme).

Još kad je starotac kazo da u Ameriki ne kažu SARA nego SERA, mošte misliti; ove dvi: Vera i Malčika, derale su se nedelju dana. Nisu bile ni na misi kad se mala Sara krstila. Al sad je sve u redu, ni nikoga ime naružilo.

Bože, šta sam ja vama svega namlela, nemojte me izdati da ste to od mene čuli, onda bi me moj Jozeta grdio na pasja kola. A morala sam vam dotolmati to o Da Vinčiju i njegovom bodu. Da vinčijev BOD - da, da... Nemojte me štagod zameriti, idem sad, žurim se kuvati južinu da ne bi i o meni pisalo: "KUVARICE MANJE ZBORI DA TI JELO NE IZGORI: Idem, idem, zbogom....

Autor: Dubravka Stanić